О општини

Градска општина Чукарица, као део Града Београда, једна је од 17 београдских општина. Спада у централне градске општине и граничи се са општинама: Нови Београд, Савски венац, Раковица, Вождовац, Барајево, Обреновац и Сурчин. По најновијим подацима, Чукарица има око 195.000 становника.

Простире се на 15.650 хектара укупне површине, од чега је нешто више од трећине, 5.560 хектара, њен градски део. Чине је катастарске општине: Чукарица, Велики Макиш, Велика Моштаница, Железник, Остружница, Рушањ, Сремчица и Умка.

ГО Чукарица има 11 месних заједница, од којих је 6 на градском подручју. Обухвата следеће градска насеља: Баново брдо, Чукаричка падина, Голф, Филмски град, Кошутњак, Сунчана падина, Јулино брдо, Церак, Церак-Виногради, Беле воде, Макиш, Жарково и Железник. Ванградска насеља у саставу Чукарице су: Велика Моштаница, Остружница, Рушањ, Сремчица, Умка, Пећани и Руцка.

Чукарица је добила име по друмској механи Стојка Чукара из 1850. која се налазила у близини ушћа Топчидерске реке у Саву. А Баново брдо је добило назив по књижевнику Матији Бану који је 1861. подигао летњиковац на падинама Кошутњака.

Баново брдоОпштина Чукарица простире се југозападно од старог београдског језгра. На око 3,5 км узводно од ушћа Саве у Дунав, граничи се са општинама Савски венац и Нови Београд. Најпре између Аде Циганлије и Аде Међице, па средином Саве, иде њена речна граница. 3,5 км југозападно од Умке напушта Саву и, ломећи се од југоистока ка истоку, избија на Ибарску магистралу у пределу Липовичке шуме, захватајући атаре Умке, Велике Моштанице, Сремчице, Остружнице, Рушња, Железника и Жаркова. На овом делу, Чукарица се додирује са општинама Сурчин, Обреновац и Барајево. Обилазећи подручје Рушња, општинска граница враћа се на Ибарску магистралу и њеном средином стиже до саобраћајнице која раздваја насеља Церак и Видиковац. Иде затим средином улице Кнеза Вишеслава, спушта се низ Кошутњак крај Пионирског града (који припада Општини Раковица), па иде трасом железничке пруге до њеног преласка преко Топчидерске реке у Топчидерку, даље средином ове реке до њеног ушћа у Саву.

Чукарица се налази на магистралним правцима од Београда према западу и југозападу Србије: Савској магистрали (М19) и Ибарској магистрали (М22). Део обилазнице око Београда, као веза између европских путева Е70 и Е75, пролази преко територије Чукарице. Железничку традицију Чукарице данас наставља ранжирна станица у Железнику - једно од упоришта новог Београдског железничког чвора.

Индустријска и предузетничка традиција Чукарице настављена је и у новим временима: "Лола корпорација" у Железнику, ФМП, Фабрика картона "Умка", "Бора Кечић", "Бродотехника", "Станком корпорација"...

Обрадиве пољопривредне површине имају око 8.800 хектара, претежно су оранице, док су на око 460 хектара воћњаци. На подручју Чукарице су главни производни погони за снабдевање Београда водом, Ада Циганлија и Макиш.

Део Народне банке Србије познат као "Ковница", то јест Завод за израду новчаница и кованог новца, смештен је између Кошутњака и Топчидерске реке. Републички хидрометеоролошки завод, као и Републички завод за спорт, налазе се на Кошутњаку.Церак

Деца Чукарице данас имају 17 предшколских установа и 18 основних школа, три школе са специјалном наменом, музичку школу, те три средње школе и две високе школе.

На обронцима Кошутњака, налазе се Шумарски факултет и Факултет спорта и физичког васпитања, а у близини су и Филмски град и студији Радио-телевизије Србије.

Главни носилац културно-образовних активности је Културни центар "Чукарица", уз "Галерију '73". Са Чукарице своје програме емитују Радио-телевизија "Станком", Радио С и Радио Топ ФМ.

О здрављу грађана Чукарице брине Дом здравља "Др Симо Милошевић", са здравственим станицама и амбулантама у свим већим насељима, школама, предузећима.

Најзначајнији православни храм је Црква Св. Ђорђа на Бановом брду, а остале православне цркве су у скоро свим чукаричким насељима. На Бановом брду су и католички самостан и црква Светог Ћирила и Методија.

Међу културно-историјским споменицима издвајају се Споменик српским ратницима погинулим у одбрани Београда 1915. и споменици на Топчидерском гробљу.Парк-шума и градско излетиште Кошутњак је и место где се налази Спортско-рекреативни центар "Кошутњак". Ада Циганлија и Савско језеро су највећи београдски спортски, рекреациони и забавни центар. У подножју Кошутњака је и Београдски хиподром, на Царевој ћуприји отворен непосредно пред почетак Првог светског рата. На ободу града је излетиште и ловиште Липовачка шума и Ракина бара, једино природно језеро на територији Београда. Спортски клубови у највишим ранговима такмичења су ФК "Чукарички Станком" и КК "ФМП".